Традиционална превозна средства
Традиционална превозна средства и станишта биле су две области које су, дуги низ година код Рома биле јединствене. Наиме, у периоду док је овај народ био ненастањен, путовали су и живели у истим стаништима тј. у колима и чергама.
Тек средином 20. века, ова два сегмента живота Рома се раздвајају.
Мада, још увек један број Рома живи у камп – приколицама, што је у ствари веома слично животу који се одвијао у некадашњим ромским коњским или воловским колима.
Роми су у стара времена, живели у природним пећинама. Такви случајеви познати су како у Србији тако и у другим земљама. У Србији су се до данас задржала имена неких локалитета која на то асоцирају. Роми у Шпанији су живели у пећинама “сакра монте”.
Черга – Цахра
Шатор је за Рома слика неба које наткриљује земљу. То је централно божанство Рома током њихових путовања. Шатор може да има три облика: шиљати и високи, затупасти и ниски, и полукружни. Правац ветра одређује начин постављања черге и посебно положај улаза.
Нама се, пише Феликс Каниц у свом познатом делу, “изненада пружила прилика да ослушнемо шта се ноћу збива у циганској черги, коју смо угледали на једној узвишици поред самог друма. Још издалека смо чули прави урнебес од музике, из кога су се издвајали гласни ударци и звекет даира, а на махове су се пробијали и високи, шкрипави тонови високо ухваћене виолинске жице и продорна писка неке флауте.
Кад смо пришли ближе, угледали смо у светлу огромне логорске ватре баханал какав се само у паклу може замислити. Старо и младо, сасвим голо или полуобучено; жене, деца, мушкарци, са кратким лулама у зубима, помано скачући и изводећи најчудније плесне фигуре, вртели су се у кругу у чијем се центру налазио поменути музички трио. На ватром осветљеној ливади њихове помахнитале сенке као да су се надигравале са живим играчима; издужене и деформисане, крећући се у демонском ритму, брзо су нам се приближавале као да су хтеле и нас да увуку у свој зачарени вртлог.”
Кола као средство за путовање и становање
Један од најбитнијих елемената који Роме чини разлчитим, а истовремено је карактеристичан за њихову културу, било је номадство и нужност поседовања средстава која омогућавају путовање и становање у коме се одвијао живот, током тих путовања.
Кола за спавање, у свакодневној свести су тако неодвојива од живота Рома. У њиховој култури су новија тековина, са традицијом која није старија више од сто година. Иначе, кола су Роми користили и раније али искључиво као средство транспорта, а не за становање.
Некада, на почетку европске историје Рома, они су се обично кретали пешице, једино су покућство и децу носили на магарцима или мазгама. Тај начин пресељавања путујућих група Рома уобичајен је све до данас у Турској, а донедавно је коришћен такође на Балкану и Пиринејском полуострву.
Коришћење коња од стране Рома, први пут се помиње у запису из 1348. године у Србији. Веома су честе опаске о коњима у историјским сведачанствима која се односе на појаву Рома у разним земљама средње и западне Европе; извори говоре да су путовали користећи их за јахање и за ношење терета.
Традиционална ромска кола као средство превоза
У Србији су воловска кола користиле неке групе Рома коритара, који су у њима превозили своје производе на дуже релације. Те Роме називали су Багрдани.
У XIX и XX веку повећава се разноврсност кола које користе Роми у разним земљама.
Прво се појављују кола лепша од обичних, сељачких, која су погодна за номадски живот, шира у основи, масивнија; на неколико лукова била је разапета груба тканина. Својим изгледом подсећала су на кола “пионира”, познатих из вестерна, која су се кретала америчким преријама. Ова врста превозних средстава није служила само за вожњу или преношење покућства него је штитила и од непогодних атмосферских прлика, користила су се за ноћивање током скитања. Оваква кола виђана су на путевима многих европских земаља у XIX веку.
Кола с арњевима виђена су у разним земљама Европе, међутим, најчешће су их користили немачки, словачки и пољски Роми. У Србији скоро да их није било.
Користили су их у великој мери и енглески Роми. И поред тога што су се последњих деценија XIX века код знантног дела Рома почела употребљавати велика кола за спавање, неке групе су остале код кола с арњевима, на пример, део пољских Рома користио их је све до преласка на седелачки начин живота.
Черге као станишта Рома
Роми који су путовали су за становање користили најчешће черге. Чак и онда кад се путовало покривеним колима, черге су разапињане у логору; тим пре ако се путовало отвореним колима или уопште без кола. За људе који су се селили из места у место, нису кола него је шатор био основно место становања.
Черге показују печат ромске индивидуалности, тврде неки истраживачи попут Анџеја Мирге и Леха Мруза, оне су прихваћен елеменат и одавно сједињен с ромским животом. Иако не представљају јединствен тип – код разних група, у разним земљама имају различите облике, почев од примитивних, направљених од три мотке прекривене комадом тканине, до великих, понекад са две просторије. Материјал од ког су направљене черге, такође је различит у зависности од региона. То је најчешће тканина, понекад аусра од трске и сламе или кора од дрвета.
У раздобљу између два светска рата, шатор, који су користили Калдераши, а и друге путујуће групе у Румунији и на Балкану, подсећао је на индијанске типи шаторе, који су познати из филмова. Направљени су од пет мотки повезаних у врху на које је набацивана тканина и тако је добијена нека врста купе петоугаоне основе.
Тканину за покривање шатора нису производили Роми, куповали су је од ткача специјализованих за ту врсту производње. Понекад су, слично као у случају кола, имали своје сталне испоручиоце. Шатор је служио дуго времена – искрпљен, надимљен, повремено је постојао готово непромочив.
