Почеци самоорганизовања Рома
Облици традиционалног самоорганизовања Рома у Србији
Први облици самоорганизовања Рома у Србији потичу највероватније из времена одласка Турака са ових простора. Мада, претпостављају неки истраживачи, али чврстих доказа о томе нема, да су се такви облици ромског самоорганизовања јавили у време док је Србија била под турском владавином.
У “ромском царству” у Београду, пише анонимни новинар листа Политика, 29. марта 1905. године настала “министарска криза”, то јест београдски Роми збацили су свог кмета Илију Стојановића због неморалног владања.
Више о овом тексту и копија у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
![pocceci_samoorganizovanja_oblici_tradicionalnog_samoorganizovanja](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_oblici_tradicionalnog_samoorganizovanja.jpg)
![pocceci_samoorganizovanja_romski_pokret](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_romski_pokret.jpg)
Ромски покрет у Србији почетком двадесетог века
Под веома интересантним и савременим насловом који гласи Ромски покрет, лист Политика од 6. јанура 1910. године, овако пише о самоорганизовању београдских Рома: “чак и међу нашим Ромима осећа се у новије доба као неки “покрет”: изгледа, као да су и они најзад дошли к себи, да су после толико векова идилског живота најзад увидели, да је незахвалан посао бити весео и лармати за туђ рачун.”
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Београдски ромски карневал
Само годину дана после цитираног текста из Политике, у том истом листу од 17. јануара 1911. године поводом неког “ромског бала”, помиње се “ромска задруга” као организатор поменутог бала али и као облик саморганизовања Рома са ових простора, о којој за сада нема никаквих документа. Једини помен те Задруге налазимо на једној ромској застави која се могла видети на једној прослави Теткице Бибије.
Ромски бал у Опери, који је организован 17. јануара 1911. године био је готово као нека врста београдског карневала, бар у погледу тишине и гужве, веселости и шаренила, смеха и ларме, разузданости и раскалашности пише тадашња Политика.
Ромски балови, који се од десетак година на овамо приређују у Београду, могу се сматрати као прави београдски специјалитет, јер ромских балова нема нигде више у свету. Они су раније били не само тренутно занимљиви, него су, поред тога, што су имали извесне више сврхе, имали и нечег лепог.
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
![pocceci_samoorganizovanja_romski_karneval](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_romski_karneval.jpg)
![pocceci_samoorganizovanja_prva_srpsko_ciganska](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_prva_srpsko_ciganska.jpg)
Прва Српско – Циганска задруга за узајамно помагање у болести и смрти
Прва Српско – Циганска задруга за узајамно помагање у болести и смрти, настала је 1927. године у Београду. Ово је било једно од хуманитраних удружења Рома, које је осим хуманитарног имало и образовни карактер јер се у члану 5. Правила ове задруге, може видети да је њен циљ: ”да својим члановима обезбеђује: помоћ у случају болести, укопнину и посмртнину”, али и да “временом оснуж књижницу и друштвену читаоницу која ће бити од опште користи друштвеним члановима”. Дакле, овде није било реч само о хуманитарним, већ и о просветитељским пословима.
У наставку овог члана стоји и то "да сваке године 8. маја по старом календару приређују парастос умрлим члановима, добротворима, утемељивачима почасним и редовним”, али још нешто у овом члану побуђује пажњу, а то је "да сваке године слави своју славу, младог Светог Николу, 9. мај по старом календару”.
Београдски Роми су, дакле, осим Бибије имали и ову славу.
За редовног члана може бити изабран сваки онај који живи у Београду, стоји у члану 6 Правила без разлике на пол, веру и народност. Поуздано се, дакле, на основу овога, може увтрдити да београдски Роми, бар формално, нису међусобно правили нити верску, а још мање полну разлику, што се у познатој нам пракси не би могло потврдити.
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Удружење београдских Цигана свечара Бибије – Теткице
Удружење београдских Цигана свечара Бибије – Теткице, које је основано средином 1935. године, активно је деловало само неколико година – до почетка II Светског рата. У послератном периоду, нарочито седамдесетих година 20. века, чињени су напори да се обнови његов рад, чак је и формирано неко посебно тело, при друштву Ром Београд, али Удружење као такво није обновљено.
![pocceci_samoorganizovanja_udruzenje_beogradskih_cigana](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_udruzenje_beogradskih_cigana.jpg)
![pocceci_samoorganizovanja_prosvetni_klub](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_prosvetni_klub.jpg)
Просветни клуб југословенске циганске омладине
“Просветни клуб југословенске циганске омладине” имао је као првенствени циљ “окупљање ромске младежи”, а у сврху њиховог даљег школовања и образовања. Један од циљева овог клуба био је “изналажење могућности за стипендирање” талентоване ромске деце која немају средстава да наставе школовање.
Осим друштвених активности, Клуб је имао обавезу да “оснуж библиотеку и читаоницу” у којој ће ромска младеж моћи да се подучава и време проводи читајући а не боравити на улици.
За разлику од ранијих облика самоорганизовања Рома у Београду, који су били моноконфесионални, овај Клуб је окупљао и припаднике ромског народа који су били других вера и који нису говорили само ромски већ и румунски језик.
Иако је тај облик самоорганизовања београдских Рома био кратког века и трајао само до почетка Другог светског рата, итекако оправдао своје постојање.
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Клуб за решавање ромских проблема
Као да су предвиђали да ће ромско питање доћи на ред, београдски Роми из Јатаган – мале и Маринкове Баре основали су пре месец и по дана свој културни клуб, са великим задатком…
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
![pocceci_samoorganizovanja_klub_za_resavanje](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_klub_za_resavanje.jpg)
![pocceci_samoorganizovanja_klub_protiv_nepismenosti](https://muzejromskekulture.rs/wp-content/uploads/2021/09/pocceci_samoorganizovanja_klub_protiv_nepismenosti.jpg)
Клуб против неписмености
Ромски клуб у Београду, ступио је већ у акцију. Отпочела је борба против неписмености, и већ је шест Циганки научило да чита и пише, забележила је Политика од последњег дана јануара 1939. године.
Жжена благајника клуба г. Алије Алијевића чак је прекjуче написала писмо свекру и свекрви. Благајник нам, сав срећан, показује то писмо своје жене, која је све доскора, како он сам каже, била “слепа пред очима”. У писму стоји…
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.