Ромски дијалекти
Најближи им је дијалект јерменских Рома. Дијалект азијских или сиријских Рома, најмање је сличан осталим ромским дијалектима. Изучавање језика је довело испитиваче на мисао да су Роми пореклом из Индије упркос томе што Роми говоре да су пореклом из Египта. Интересантно је, да је најчистији ромски језик сачуван код Рома који живе у Велсу у Енглеској. У границама бивше Југославије проналази се три главна ромска дијалекта: јужни (турски), српски (централни) и северозападни (хрватско словеначки). Претежни део претстављају српски а у најмањој мери, турски Роми. Према Миклошићу, у Европи данас постоји петнаестак ромских дијалеката.
У протеклим вековима ромске дијаспоре, овај језик се раширио по читавом свету, тако да је веома тешко наћи земљу у којој нема Рома а тиме и њиховог језика. Ромски језик није се развио директно из санскрта, као што многи неупућени тврде. Он припада посебној групи новоиндијских језика са пракртом на челу, који се развијао одвојено од санскрта с којим је иначе истог порекла. Разлика између ромског и санскрта је можда већа од разлике која постоји између српског и немачког, сматрају неки ромолози попут Р. Ухлика. Санскрт је, као живи народни језик изумро пре више од две и по хиљаде година, некако у време када је латински језик настајао.
Језици и народи у чијем окружењу живе Роми снажно су утицали на то да се ромски језик, у великој мери, измени у односу на онај језик који је коришћен у време боравка у прадомовини Индији. Знатне промене, пре свега настале су у стварању нових речи и у њиховим променама. Највеће промене претрпео је ромски речник, јер је велики број страних речи инкорпориран у ромски језик, тако да је сада врло тешко утврдити које су речи ромског, а које неромског порекла. Због свега овога “Романи чхиб” се распао на мноштво дијалеката и наречја која су се временом међу собом толико издиференцирале да се поједине групе Рома тешко могу споразумети, тврде неки истраживачи ромског језика, али о томе постоје и друга мишљења.
Рајко Ђурић, у својој ”Граматици ромског језика”, каже да његови “резултати истраживања показују да је језик Рома у својој суштини јединствен”, као и то да је он неупоредиво старији, него што се до сада препостављало, што је на почетку овог текста и истакнуто.
У Ромском језику има много позајмљених речи
Ромски језик, многи се слажу постоји, иако је на њему мало написано. Он представља један новоиндијски идиом који се развио индиректно из средњоиндијског језика Пракрта. У даљем је сродству са староиндијским језиком Санскртом. У својој старој домовини примао је позајмице из иранског. У току сеобе повукао је у себе и неке јерменске речи. По доласку Рома на Балкан на њихов језик су утицали језици околних народа: Јужних Словена, Грка, Румуна, Турака, Мађара.
Ромски је језик синтетичког типа
Ромски језик, тврде неки познаваоци, има сличности са новоиндијским језицима, као што су хиндустански и други тамошњи језици. То је језик синтетичног типа с богатом морфологијом. Има неколико гласова који су страни словенском гласовном систему.
Пре свега овај језик, одликује се грленим гласовима. У ромском језику поред осталог постоји члан, језик има осам падежа, а нема инфинитива. Под утицајем језика народа на чије су просторе дошли Роми, ромски језик се поделио на мноштво дијалеката. Понеки имају карактер посебних језика. Тако на пример, Ром из Србије не може да разуме шпанског Рома. Међутим, језгро речника овог језика је код многих дијалеката мање-више заједничко, што се да лако запазити.
На основу веома студиозних истраживања Франц Миклошић је закључио, да је ромски језик настао у северозападној Индији и да припада групи Дарду језика. Према томе, утврдио је он, прапостојбина Рома је северозападна Индија.
На основу анализе гласовног система, Франц Миклошић је доказао да је ромски језик много ближи старијим него савременим индијским језицима. То значи да су они напустили ову језичку заједницу много раније, у време када гласовна група “ст” у староиндијским језицима још није била прешла у “хт”, “тх”, које су настале касније.
Сеобе Рома осиромашиле њихов језик
У протеклих петнаестак векова ромске дијаспоре, овај језик се раширио по читавом свету, тако да је веома тешко наћи земљу у којој нема Рома а тиме и њиховог језика. Вековна дијаспора Рома учинила је да је ромски језик постао сиромашан језик. Његов лексички фонд и његова фразеологија су оскудни , док му је морфологија добро очувана, тврде познаваоци. Тај језик по мишљењу неких истраживача, представља у ствари једну хетерогену заједницу великог збира дијалеката.
Међутим, премда се његово језгро све више и више растаче, оригинални облици појединих граматичких категорија и даље успешно одолевају упорном надирању туђих речи, тако да им је опстанак у живој говорној пракси понегде обезбеђен још за дужи низ година.
Језици и народи у чијем окружењу живе Роми снажно су утицали на то да се ромски језик, у великој мери, измени у односу на онај језик који је коришћен у време боравка у прадомовини. Знатне промене, пре свега, настале су у стварању нових речи и у њиховим променама.
Од пре неколико десетина година Европа почиње да се отвара и за Роме, па то доприноси напорима самих Рома да што је могуће више утичу на усклађивање сопствених језичких разлика .
Језик којим се данас углавном служе Роми има два рода: мушки и женски, а од бројева–једнину и множину, са поједностављеном деклинацијом, и просте и сложене адвербе за негирање. У различитим деловима света Роми користе, осим латиничног и ћирилично писмо. Број словних знакова у појединим земљама се разликује од прилике до прилике.
Језик са мноштвом дијалеката и наречја
„Мора се, нажалост признати, тврди Раде Ухлик, да правилно осећање језика бледи, нестаје. Страни утицаји незадрживо надиру, разарају суштину овог језика, растачу му дух, а облике адаптирају на стране калупе и мерила. Процес претапања је у пуном јеку. Домете сличних и сродних значења, тешко је разграничити“.
Занимљиво је и то шта Р. Ухлик, један од најбољих познавалаца ромског језика и његовог фолклора, мисли о томе. Он каже: „У областима језичког фолклора нема много исконског ромског блага. Међутим, Роми се одликују посебним критеријумом, па се првенствено служе одређеном туђом грађом, тј. оном која им највише одговара, а која се лакше уклапа у њихов традиционални жанр живота и у њихову специфичну психологију.
Ромима годе мудре изреке и свакојаке поуке које се односе на њихову свакодневницу. Ту су животна правила у виду изрека, пословица, израза и других облика животног искуства“. О ромском језику се током историје мало размишљало. „Чињеница је да су ти номади долазили и одлазили, да су били без дома и домовине. Вековима се сматрало да они говоре некаквим жаргоном, који су сами измислили како би се тајно споразумевали, а да их притом нико други не разуме“.
Више о овој теми у дигиталној бибилотеци Музеја Ромске Културе.
