Ромска застава

Ромска застава или застава Рома (ромски: О стјаго ле роменго) је међународна застава ромског народа.

Одобрили су је представници различитих ромских заједница на првом светском конгресу Рома (СКР), одржаном у Орпингтону 1971. године. Застава се састоји од плаве и зелене позадине, која представља небо и земљу; такође садржи црвену „чакру“ са 16 кракова или точак у центру. Овај последњи елемент представља путујућу традицију ромског народа и уједно је омаж застави Индије, који је застави додао научник Вир Рађендра Риши. Овај дизајн је био посебно популаран у СФР Југославији, која му је након усвајања доделила службено признање. Први од неколико претходних изгледа заставе СКР-а је двобојно поље, које су, како се извештава, румунски Роми користили током 1930-их, а поновно је употребљен на међународном нивоу током 1960-их.

Верзија са три боје, коју су користили припадници ромског народа који су преживели геноцид, изашла је из употребе због навода да је обележје комунизма.

Коначна варијанта дизајнирана 1971. године стекла је на популарности током наредних деценија, посебно се повезујући са групама које промовишу транснационално јединство народа и боре се против погрдног именовања „Цигани“. Заставу су промовисали глумац Јул Бринер и виолиниста Јехуди Менухин, а подржао ју је и Флорин Ћоаба, самопроглашени „краљ Рома“. На Конгресу у Орпингтону нису се усвојиле спецификације за заставу која постоји у разним варијацијама и има многе изведене форме.

Неколико земаља и заједница ју је и званично препознало током 2010-их, али њен приказ је такође изазвао контроверзу у различитим деловима Европске уније. Неке варијације су такође постале широко коришћене у ромском политичком симболизму у истом периоду. Међутим, унутар научне заједнице, ромска застава је критикована као еуроцентрична, а њено приказивање као перфурнално решење питања с којима се суочава етничка група коју она представља.