Роми кроз векове
Роми су један од народа који је највише обавијен велом мистерије. Њихова историја и порекло су дуго били непознати и оптерећени разним митовима, табуима, фантазијама, стереотипима. Оно што можемо са сигурношћу да кажемо је да је историја Рома историја сталне патње и прогона.
11. век
1000 година сеоба Рома
Све до почетка XI века наше ере постоје разни документи и догађаји који посредно спомињу Роме као затворенике или избеглице који су се појавили у области реке Тигар, али и у сукобима тадашњих великих сила у региону и раздобљу од 25 година и то између 1001. и 1026. нападнуте су индијске покрајине Синд и Пенџаб од стране авганистанских трупа предвођене, пре свега, Махмудом од Газнија.
После седамнаестог напада отпор Индијаца као Радпут ратника био је сломљен и краљ Махмуд Газни је заробио близу пола милиона робова. Данас постоји више верзија како су Роми избугили своја краљевства али је евидентно да је поробљавање индијских покрајина трајало стотину година и да има мешања одређених историјских догађаја, историјских личности.
Оно што је нама значајно је чињеница да је у овом периоду почео масован егзодус Рома из постојбине и да се њихов повратак никада није десио.
1000. година
Византијско царство
Роми су и раније напуштали своје земље, тако да су они већ 1000. године стигли у Византијско царство, а 1200. године, извесни свештеник Теодор Балсамон објашњава Канон 61. Савета у Трулху у коме се прети шестогодишњом екскомуникацијом сваког члана цркве, а то се посебно односи на Атхингане који приказују медведе и друге животиње у циљу забаве и игре.
Дакле, ромске забављачке групе које су своју постојбину почеле да напуштају у V веку наше ере, почетком XII века закорачиле су на Балкан. Роми, међутим, нису били само забављачи у то време, тако да је 1290. године забележено да су Роми као обућари живели у области грчке планине Атос, а 1322. године њихово постојање забележно је на острву Криту.
1348. година
Србија
1348. године у време владавине великог Цара Душана Силног Роми се први пут помињу у престоном граду Србије-Призрену и то као врсни ковачи и мајстори који су били у повлашћеном положају који им је гарантовао Душанов Каноник.
Роми су се у великом трговачком центру Дубровнику појавили 1362. године.
1378. година
Бугарска
1378. године забележно је да су Роми били становници села у близини манастира Рила у Бугарској.
Око 1400. године забележено је да Роми у Бугарској, у великом броју, живе дуж обале Црног мора и да та претња од навале ромских група постаје озбиљна говоре и наредбе које је издао мађарски краљ Сигисмунд у периоду од 1417. до 1423. о појачаном наџору због путујућих Рома.
Сигурно су се Роми много пре тога појавили у Бугарској, као и у Грчкој, у Модону, јер 1378. године Мирче Велики од Валачие, румунски кнез, наводи да су Роми у тој земљи више од сто година, а у том времену када Мирче пише о Ромима већ су у Румунији забележене и прве продаје Рома као робова. Роми су већ тада притиснути разним насиљем и терором, па и робовским положајем, морали да наставе свој пут према земљама на северу и западу.
1383. година
Мађарска
1383. године је забележено да су Роми живели у Мађарској
1407. година
Немачка
1407. су већ били у Немачкој и то у граду Хилдешему и да је само после неколико година почело и протеривање Рома из неких немачких покрајина. Анти-цигански закон усвојен је и у држави Бранденбург 1482. године. Европа је већ тада морала да налази некакве разлоге зашто Роме протерују, па је између 1496. и 1498. године у Парламентима у Ландау и Фреибугу објављено да су Роми, уствари, издајице у хришћанским земљама, турски плаћени шпијуни и они који шире заразе.
Касније ће се само ширити списак разних “послова” којима се баве Роми и зато је потребно да се протерају. А 1500. године на захтев Максимилијана И, Аугзбуршки Парламент објавио је да су Роми “издајице у хришћанским земљама”, оптужио их за врачање, киднаповање деце и разбојништво.
1418. година
Француска
1418. Роми су се појавили у граду Колмару у Француској. Стотине Рома 1427. године ушло је кроз капије Париза, а градске власти су их послале у мању варош Понтуаз у року од свега месец дана. Луј XII забрањује Ромима 1504. године да живе у Француској, а Велики Савет Француске 1510. године забранио је поново боравиште, а за свакога ко се други пут огреши о овај закон, казна је била вешање. У Француској су Роме кажњавани радом на галијама, а ромски мушкарци, жене и деца да би се разликовали од других морали су да брију главе. Папа Пије V наређује 1568. године да се изгоне сви Роми са подручја римске католичке Цркве, а још раније била је донета одлука да Роми не могу да буду свештеници.
Луј XVI је Ромима забранио пребивалиште у Француској, а од 1660. до 1800. године формирају се групе енглеских Рома под именом Романичал који раде врло тешке послове за локално становништво које их познаје.
1419. година
Белгија
1419. у Антверпену у Белгији
1420. у Девентеру у Холандији. Најчешћи документи који говоре о Ромима у овим градовима су хапшења или забране, што између осталог може да значи да су се и коју годину пре Роми већ налазили у тим градовима.
1423. година
Словачка
Иако су већ дуго година били у Словачкој, тек 1423. године забележено је да су Роми живели у граду Списку. Словачки краљ Матија 1476. издао Наредбу о појачаном наџору због честих група путујућих Рома. И у наредних тридесетак година словачки краљеви ће издавати разне наредбе и забране везане за Роме.
1419. година
Шпанија
1425. године Роми били у Сарагоси, у Шпанији, зато што су се Роми у овој земљи појавили преко Африке, а не као у другим земљама преко Грчке и Турске, а трећи правац којим су Роми ушли у Европу био је преко Русије.
Свакако је важно знати којим правцем су које групе Рома ушле у Европу. То ће касније имати доста утицаја на поделе Рома на различите етничке заједнице. У Шпанији закони само шире своје поље деловања, тако да се Ромима сада забрањује и трговина коњима. Оно што је ново је да сада и локално становништво организује наоружане групе за прогон Рома. Када смо помислили да ништа страшније више не може да се деси од оваквих закона формиране су оружане групе грађана које су могле да чине са Ромима шта су хтели а да их у томе подржава и држава или не чине ништа да се такве групе обуздају и прекину страшни линч пред којим су Роми Еворпе били у наредним деценијама. У Шпанији се, рецимо, тражило да сва ромска занимања морају да буду повезана са земљорадњом.
1479. година
Швајцарска
Први анти-цигански закон је усвојен 1471. године у Луцерну у Швајцарској, а 1472. године Војвода Фредрик од Рајне замолио је свој народ да помогне ромским ходочасницима. У овом, као и у наредна два века, имаћемо информације овакве врсте које су контрадикторне, а то је да су са једне стране доношени антиромски закони а са друге стране да је било намере да се Ромима помогне.
Роми на Колумбовом броду
1498. године Колумбове бродске књиге су забележиле да је на његовом трећем путовању у Нову Земљу било четири Рома.
1501. година
Русија
Тек почетком XVI века забележено је да су се Роми појавили у Русији. Велики географски простор који су Роми требали да пређу, као и неповљни климатски услови и путеви су свакако утицали да је постојање Рома у Русији забележено тек 1501. године.
Први анти-цигански закон усвојен је и у Литванији, а и варшавски Парламент усваја сличан закон којим се наређује да Роми буду протерани. Шпанци су већ имали сасвим софистициране законе и наредбе које би, да нису имале трагичне последице, биле смешне. Тако, 1560. године шпанско законодавство забрањује да Гитаноси путују у групама, већ то могу да чине само по двоје. Гитано одећа и хаљине се забрањују а казна за ношење и путовање у групама била је 18 година ропског рада на галијама за све Роме старије од 14 година. Овај закон који је дуго времена важио касније је преиначен у казну смрћу за све номаде, а на галије су слати само они Гитаноси који су могли да раде тај тежак посао.
1579. година
Немачка
1579. године вођа немачких протестаната, Августус, који је био саксонски посланик наређује конфискацију ромских путних исправа и протерује их из Саксоније.
1579. година
Велика Британија
1579. Роми се у овој години појављују први пут у Велсу.
1580. година
Финска
1586. године, из Белорусије Роми се протерују.
Како су Роми уопште преживели и успели не само да физички опстану на овим просторима и да сачувају свој језик, културу и музику, него да током дуго година успеју да свој утицај пренесу на духовни живот европских народа.
1595. година
Молдавија
Сасвим је другачија и интересантнија следећа прича која, додуше, није потпуно разјашњена али је евидентно да се тако нешто догодило и да је потребно да се са свих страна осветли догађај који се десио у Молдавији. Наиме, 1595. године Стефан Разван постаје владар Молдавије. Он је био син ромског роба и мајке која је била слободна. Притиснут непријатељима и народом који није желео таковог владара он је након четири месеца абдицирао, а крајем године је и убијен.
1650. година
Енглеска
У Енглеској се увелико примењују страшни закони тако да је 1596. године на смрт осуђено 106 мушкараца и жена само зато што су Роми. Погубљено је деветоро, а остали су доказали да су рођени у Енглеској јер по закону сваки Ром који је рођен у Енгелеској, а огреши се о закон уместо смртне казне бива осуђен на робовски рад.
Страшна је била уредба која је усвојена у Берну 1646. године којом се дозвољава свима да лично убију или ликвидирају батинама или оружјем Роме или безбожне злочинце, а Шведска је ушла исто у ред земаља које су донеле свој анти-цигански закон. У том документу тражено је да сви Роми напусте земљу у року од једне године. Ако се после тог рока Ром нађе у Шведској биће обешен, а његова жена и деца изгнани из земље. А у Енглеској 1650. године извршено је последње погубљење некога само зато што је Ром и то у Сафлоку а сви други Роми који су били осуђени протерани су у Америку.
1445. година
Румунија
Принц Влад Дракула од Валачие у Румунији тражио 1445. године да му се из Бугарске пошаљу 12.000 робова “који личе на Египћане” за робовски рад. То су били Роми који су већ више од једног века насељавали Бугарску и Европа све више почиње да долази у сукоб са ромским номадима. Скоро да није било ни једне земље која се није сусретала са “путујућим Египћанима” и почињу да се доносе и спроводе први закони против Рома и њиховог протеривања.
Више у дигиталној библиотеци Музеја Ромске Културе.
