Почеци самоорганизовања Рома
Облици традиционалног самоорганизовања Рома у Србији
Први облици самоорганизовања Рома у Србији потичу највероватније из времена одласка Турака са ових простора. Мада, претпостављају неки истраживачи, али чврстих доказа о томе нема, да су се такви облици ромског самоорганизовања јавили у време док је Србија била под турском владавином.
У “ромском царству” у Београду, пише анонимни новинар листа Политика, 29. марта 1905. године настала “министарска криза”, то јест београдски Роми збацили су свог кмета Илију Стојановића због неморалног владања.
Више о овом тексту и копија у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Ромски покрет у Србији почетком двадесетог века
Под веома интересантним и савременим насловом који гласи Ромски покрет, лист Политика од 6. јанура 1910. године, овако пише о самоорганизовању београдских Рома: “чак и међу нашим Ромима осећа се у новије доба као неки “покрет”: изгледа, као да су и они најзад дошли к себи, да су после толико векова идилског живота најзад увидели, да је незахвалан посао бити весео и лармати за туђ рачун.”
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Београдски ромски карневал
Само годину дана после цитираног текста из Политике, у том истом листу од 17. јануара 1911. године поводом неког “ромског бала”, помиње се “ромска задруга” као организатор поменутог бала али и као облик саморганизовања Рома са ових простора, о којој за сада нема никаквих документа. Једини помен те Задруге налазимо на једној ромској застави која се могла видети на једној прослави Теткице Бибије.
Ромски бал у Опери, који је организован 17. јануара 1911. године био је готово као нека врста београдског карневала, бар у погледу тишине и гужве, веселости и шаренила, смеха и ларме, разузданости и раскалашности пише тадашња Политика.
Ромски балови, који се од десетак година на овамо приређују у Београду, могу се сматрати као прави београдски специјалитет, јер ромских балова нема нигде више у свету. Они су раније били не само тренутно занимљиви, него су, поред тога, што су имали извесне више сврхе, имали и нечег лепог.
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Прва Српско – Циганска задруга за узајамно помагање у болести и смрти
Прва Српско – Циганска задруга за узајамно помагање у болести и смрти, настала је 1927. године у Београду. Ово је било једно од хуманитраних удружења Рома, које је осим хуманитарног имало и образовни карактер јер се у члану 5. Правила ове задруге, може видети да је њен циљ: ”да својим члановима обезбеђује: помоћ у случају болести, укопнину и посмртнину”, али и да “временом оснуж књижницу и друштвену читаоницу која ће бити од опште користи друштвеним члановима”. Дакле, овде није било реч само о хуманитарним, већ и о просветитељским пословима.
У наставку овог члана стоји и то "да сваке године 8. маја по старом календару приређују парастос умрлим члановима, добротворима, утемељивачима почасним и редовним”, али још нешто у овом члану побуђује пажњу, а то је "да сваке године слави своју славу, младог Светог Николу, 9. мај по старом календару”.
Београдски Роми су, дакле, осим Бибије имали и ову славу.
За редовног члана може бити изабран сваки онај који живи у Београду, стоји у члану 6 Правила без разлике на пол, веру и народност. Поуздано се, дакле, на основу овога, може увтрдити да београдски Роми, бар формално, нису међусобно правили нити верску, а још мање полну разлику, што се у познатој нам пракси не би могло потврдити.
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Удружење београдских Цигана свечара Бибије – Теткице
Удружење београдских Цигана свечара Бибије – Теткице, које је основано средином 1935. године, активно је деловало само неколико година – до почетка II Светског рата. У послератном периоду, нарочито седамдесетих година 20. века, чињени су напори да се обнови његов рад, чак је и формирано неко посебно тело, при друштву Ром Београд, али Удружење као такво није обновљено.
Просветни клуб југословенске циганске омладине
“Просветни клуб југословенске циганске омладине” имао је као првенствени циљ “окупљање ромске младежи”, а у сврху њиховог даљег школовања и образовања. Један од циљева овог клуба био је “изналажење могућности за стипендирање” талентоване ромске деце која немају средстава да наставе школовање.
Осим друштвених активности, Клуб је имао обавезу да “оснуж библиотеку и читаоницу” у којој ће ромска младеж моћи да се подучава и време проводи читајући а не боравити на улици.
За разлику од ранијих облика самоорганизовања Рома у Београду, који су били моноконфесионални, овај Клуб је окупљао и припаднике ромског народа који су били других вера и који нису говорили само ромски већ и румунски језик.
Иако је тај облик самоорганизовања београдских Рома био кратког века и трајао само до почетка Другог светског рата, итекако оправдао своје постојање.
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Клуб за решавање ромских проблема
Као да су предвиђали да ће ромско питање доћи на ред, београдски Роми из Јатаган – мале и Маринкове Баре основали су пре месец и по дана свој културни клуб, са великим задатком…
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
Клуб против неписмености
Ромски клуб у Београду, ступио је већ у акцију. Отпочела је борба против неписмености, и већ је шест Циганки научило да чита и пише, забележила је Политика од последњег дана јануара 1939. године.
Жжена благајника клуба г. Алије Алијевића чак је прекjуче написала писмо свекру и свекрви. Благајник нам, сав срећан, показује то писмо своје жене, која је све доскора, како он сам каже, била “слепа пред очима”. У писму стоји…
Више о овој теми ускоро у дигиталној библитеци Музеја Ромске Културе.
