Холокауст
Колико стотина хиљада Рома је страдало у II Светском рату, вероватно никад неће бити тачно утврђено.
Неки аутори, посебно они неромског порекла, тврде да је у II Светском рату, у читавом свету страдало између 275 и 500.000 припадника овога народа.
Ми томе додајемо да је то бројка оних страдалих Рома чија су имена негде забележена. Шта је са онима, питамо се, који никада и нигде нису уведени ни у какву евиденцију пре него што су на разно разне начине усмрћени.
Према подацима неких статистичара четрдесетих година прошлога века у Европи је живело око милион Рома. То наравно није тачно, а ако је заиста тако било онда је одговор на питање колико је процента страдалих Рома у II Светском рату, изузетно велик.
Страдало је, по тим рачуницама једна трећина или једна половина припадника овога народа, што се не може рећи ни за једну другу страдалничку нацију у времену II Светског рата.
Са сигурношћу се тврди да је Холокауст почињен над Ромима у II Светском рату највећи злочин, који је икада почињен према Ромима од њиховог расељавања до времена садашњег. Тај и толики злочин умногоме је утицао на послератни живот и културу припадника овога народа. Наравно, ти догађаји за време последњег великог рата, су врло негативно утицали на културу овога народа.
До дана данашњег, тврде неки истраживачи, Роми нису успели да залече ране из времена II Светског рата. Трајно је оштећена њихова култура, а пре свега су разбијене њихове породичне и групне везе. Као последица тих страдања, међу Ромима се развио страх од «бележења у било какве спискове», означавања њихове националности, коректног декларисања у смислу народности којој припадају, али и развио однос страха и неповерења према другим националностима у чијем окружењу живе. То се пре свега односи на оне националности које су биле у било какавом односу са Немцима.
Ратно страдање Рома оставило је дубок траг у послератној духовној култури овог народа. Бројна су поетска и музичка дела инспирисана тим страдањима. Сетимо се песама као што су: Циганска је туга преголема или пак, збирке песама «Бибахтале берша» коју су приредили Доналд Кенрик и Гратан Паксон или пак Антологије песама о Јасеновцу коју је приредио Алија Краснићи. Колики је траг оставио овај злочин у душама Рома, сведочи и чињеница да је томе посвећена пажња и у једној строфи ромске химне «Ђелем-ђелем» која гласи:
“Ви-ман сас бари фамилија
Мударди ла е кали легиа”.
Ускоро- онлине преводилац Српско-Ромско-Енглески
У Србији постоји велики број институција које се баве страдањима разних народа.
У њиховом домену деловања, на жалост морам констатовати, нису увек били нити су Роми. То исто се односи и на Међународне институције те провинијенције.
Стратишта у којима су Роми страдали у Србији су бројна: Топовске шупе, Сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука, Арапова долина у Лесковцу, Црвени крст у Нишу, спомен обележје у близини Малог Пожаревца и многа, многа друга. Само нека од њих су обележена. Велики број треба да буде идентификован и обележен
Широм Европе постоје бројна обележена и необележена стратишта Рома. Наравно, много их је више која нису обележена никаквим знаком, а споменицима по најмање. Ипак, у неким земљама постоје и споменици Ромима страдалим у II Светском рату. Поменимо само неке од њих без претензије да их све побројимо: Француска, Немачка, Холандија, Естонија, Пољска, Белорусија, Румунија, Аустрија, Чешка, Хрватска.
